newbalkan.com

Zpravodajství

aktuální ekonomické zprávy, inzerce a prezentace firem se zaměřením na Jihovýchodní Evropu

Languages

česky srpski english

[REGISTRACIJA:]

Registrujte se besplatno i isko-ristite sve prednosti sistema.

PRIJAVITI:

Vyhledávání

Naručite :

newsletternaručite
glavni partneri
Šta ima novo...
- 10.01.2018 -
Ambasada Republike Češke u Beogradu
Poziv za podnošenje predloga malih lokalnih projekata razvojne saradnje u 2018. godini
- 26.05.2017 -
Češko-srpska saradnja
Nagrada Františeka Zacha
- 28.08.2014 -
Privatizacija
Javni poziv za privatizaciju 502 preduzeća
Vreme Kursna lista Dokumenti za prenos Linkovi Mape
vaše početna stranapošaljite nam e-mail
18.09. 2019VREME€ = KURS VALUTE

Biografija Františeka Zacha

František Alexandr Zach.
AMB foto, XVIIIa.
Rodom iz grada Olomouc (1.5.1807 Olomouc – 14.1.1892 Brno)
bio je celog života revnostan  propagator češko-južnoslovenske saradnje i prijateljstva. Posle završetka studija prava počeo je svoju karijeru kao magisterski službenik. Svoju političku delatnost počeo je u vreme poljskog ustanka protiv Prusa 1831.g.. Aktivno je učestvovao na strani poljskih revolucionara.

Posle poraza otišao je za Francusku, gde je učestvovao u političkom životu u poljskim demokratskim udruženjima. U okviru boravka dopunio je svoje znanje pre svega u vojnoj oblasti, što mu je u budućim godinama pomoglo u njegovoj karijeri. Postepeno je napravio kontakte sa konzervativnom frakcijom poljske revolucionarne emigracije na čelu sa knjazom Adamom Czartoryskim, vodećim protivnikom ruskog uticaja na Slovene, pre svega na balkanske Slovene.

Zach je postao vodeći agent političke službe Czartoryskog i u okviru nje počeo je da deluje u Srbiji, koja je postala njegova životna sudbina. U Srbiju je otputovao 1843. g. kao agent Czartoryskog s ciljem da spreči ruski protektorski uticaj na Balkanu. Postepeno se njegova ideja o zbližavanju južnih Slovena i pre svega Srba i Hrvata,  razišla sa idejama Czartoryskog. U tom periodu pratio je i prevodio češkom gradjevinskom inženjeru Janu Nerudi i istovremeno i K. Hejrovskom, c.i k. rudarskom savetniku i profesoru rudarske akademije u gradu Příbram.

U 1848. g. je aktivno učestvovao na Kongresu Slovena u Pragu. Učestvovao je u pisanju manifesta za slovenski narod i programa Kongresa Slovena. Posle potiskivanja revolucije je ponovo pobegao, ovog puta u Zagreb. Posle toga se uključio u borbe pobunjenih Slovaka protiv Madjara. Posle završetka ustanka 1850.g. otišao je za Beograd, gde je ušao u srpsku armiju i kasnije se posvetio pre svega organizaciji srpske armije. Postao je osnivač srpske vojne prosvete i bio je prvi direktor vojne akademije, koju je osnovao, kao i osnivač srpske fabrike za proizvodnju oružja u Kragujevcu i inspektor armije.

U 1875.g. postao je adjutant vladara, postigao je čin srpskog generala (najviši čin koji je Čeh ikada dobio u inostranoj armiji) i komandovao je srpskoj armiji u borbama protiv Turaka 1876.g. Direktna posledica toga bilo je definitivno priznanje srpske samostalne države i proširenje njenih teritorija. U ovim borbama bio je povredjen i izgubio je nogu.

U 1882.g. bio je penzionisan i vratio se u domovinu, gde je u Brnu 1892.g preminuo u porodičnom hotelu Kod crnog orla.

Učestvovao je u stvaranju srpske nacionalne politike, koja je sažeta u političko delo ministra Ilije Garašanina, najzaslužnijeg srpskog državnika 19. veka, sa nazivom „Načertanije“. Zach je bio autor maksimalističke varijante ovog dela, koje je bilo usmereno na široku južnoslovensku saradnju. Garašanin je posle njegove vizije prilagodio realnim srpskim mogućnostima. Odjek ovog dela Zacha i Garašanina može se videti u srpskoj politici  do današnjeg dana.

Zach je postepeno postao ličnost bez koje nije bilo moguće u srpskoj spoljnoj politici napraviti ništa principijelno. Čitavo vreme je u svojim pismima informisao češku javnost o situaciji na Balkanu i važio je za najvećeg poznavaoca t.zv. istočnog pitanja. Bez njegovih saveta ne bi se snašla nijedna od tadašnjih vodećih ličnosti češke političke scene.

U 19. veku nije postojao nijedan Čeh koji je na političkom polju postigao više od Františeka Zacha.